U partnerskoj terapiji veoma često smo svedoci svađa i eskalacija.
To nije znak da terapija „ne ide dobro“.
Naprotiv — često je znak da je par prvi put u prostoru gde se usuđuje da pokaže ono što inače drži pod kontrolom.
Ako želite da uživo prođemo kroz ovo pitanje — kako prepoznati ko sedi preko puta Vas i kako ostati regulisan dok emocije rastu — pozivam Vas na besplatan online vebinar: 👉 „IZMEĐU DVE VATRE:Kako ostati prisutan i regulisan stručnjak dok je par u konfliktu“ 📅 Subota, 21.03. od 10.00 do 11.00 h 👉Rezervišite mesto
Iz iskustva, na samom početku terapijskog procesa najčešće se susrećemo sa dva tipa parova.
Dva načina ulaska u terapiju
Prvi tip su parovi koji već na prvom susretu iznose „goruće“ teme.
Govore glasno, prekidaju se, iznose optužbe i vrlo jasno znaju šta žele da onaj drugi promeni.
Drugi tip su parovi koji se trude da budu „dobri klijenti“.
Pažljivo slušaju, poštuju proceduru, odgovaraju smireno i ulažu napor da pokažu kako uče i sarađuju.
Na prvi pogled, deluju potpuno različito.
Ali ono što im je zajedničko često ostaje neizgovoreno.
Šta je zajedničko oba para?
I jedni i drugi:
- ne osećaju se bezbedno u odnosu,
- osećaju se usamljeno,
- i dolaze jer im je potreban neko treći ko može da pomogne.
Drugim rečima, naš zadatak je isti bez obzira na to kako par „ulazi“ u terapiju:
- ohrabrenje,
- podrška,
- i stvaranje uslova da mogu da menjaju dubinske procese u svom partnerskom odnosu.
Razlika nije u cilju.
Razlika je u redosledu koraka koje pratimo.
Zašto redosled koraka pravi razliku?
Ako ne znamo kojim redom uvodimo intervencije, lako možemo:
- dodatno pojačati eskalaciju kod prvog para,
- ili prerano „razotkriti“ krhkost drugog para koji još nema kapacitet da to izdrži.
Zato je struktura ključna.U edukaciji Rad sa parovima – osnovni nivo, terapeute učim upravo tome:
kako da prepoznaju sa kojim tipom para imaju posla i kako da prilagode redosled rada — a ne cilj terapije.
Kako nam u tome pomaže Gottmanova tipologija parova?
Ova dva para su predstavnici 2 od 5 tipova parova prema Gotmanu, a u našoj praksi ih najčešće prepoznajemo ovako:
- Neprijateljski parovi (Hostile): To je onaj prvi tip koji ne skriva konflikt. Oni ulaze u ordinaciju „otvorenih karata“, ali su te karte natopljene kriticizmom, prezirom i defanzivnošću. Kod njih je dinamika jasno vidljiva, ali je izazov zadržati vođstvo i ne dozvoliti da vas njihova međusobna netrpeljivost preplavi.
- Prikriveno eksplozivni parovi (Prikriveni Volatile): Ovo je onaj drugi tip koji na prvi pogled može izgledati kao izbegavajući (Avoidant). Oni dolaze sa maskom saradljivosti, trude se da ispoštuju proceduru i deluju kao da su tu „da nauče“. Međutim, ispod te mirne površine krije se visok intenzitet emocija i snažna reaktivnost. Ako ih ne prepoznamo na vreme, možemo ostati zatečeni kada ta prikrivena vulkanska energija odjednom izbije na površinu.
Važno je naglasiti: nijedan od ovih stilova nije „loš“.
Oni su adaptacije nastale u pokušaju da se odnos održi.
Kada seansa postane „oluja“
Kod Neprijateljskih (Hostile) parova fokus nam je na hitnoj deeskalaciji i postavljanju strukture koja sprečava dalje povređivanje u samoj seansi. Kod Prikriveno eksplozivnih (Volatile), izazov je probiti se kroz masku „dobrih đaka“ i doći do autentičnih emocija, ali na način koji je bezbedan, kako seansa ne bi postala nekontrolisana eksplozija.
U oba slučaja, ako terapeut nema strukturu:
- lako može izgubiti poziciju vođstva,
- postati deo njihovog „plesa“,
- ili pokušavati da „smiri“ situaciju pre nego što je stvorena sigurnost.
Kada znate korake, vi prestajete da nagađate. Više niste neko ko samo „posmatra oluju“, već postajete kormilar koji zna:
- Gde su njihove snage (šta ih uprkos svemu drži u istoj prostoriji).
- Koji je njihov specifičan ples (kako se kreću od tišine do praska).
Koji alat prvi koristite – da li prvo radimo na smirivanju fiziologije (telo) ili na dekodiranju skrivenih poruka u njihovom odnosu (um).
Šta tada zaista pomaže?
Ono što pomaže jeste:
- jasna struktura,
- razumevanje tipa para ispred sebe,
- i sposobnost da terapeut ostane stabilan dok emocije rastu.
Tek kada par oseti da postoji neko ko može da „drži prostor“, mogu početi da se oslanjaju na nove veštine i kompetencije — umesto na stare obrasce preživljavanja.
To je razlika između terapeuta koji pokušava da “ugasi vatru” i terapeuta koji zna kako da “vodi kroz oluju”.
Struktura vam daje slobodu da budete prisutni i empatični, bez straha da će vas dinamika para „usisati“. Na edukaciji detaljno prolazimo kroz svih 5 tipova parova, kako biste već nakon prve seanse znali tačno s kim radite i koji je vaš sledeći korak.
